Affordable Access

Koji će se subjekt boriti protiv asubjektivnosti? – pozicije subjekta u marksizmu

Authors
Publisher
Philosophy Students Association Faculty of Humanities and Social Sciences at Zagreb University; [email protected]
Publication Date

Abstract

Za razliku od analiza koje naglašavaju metafizičko poreklo poput hajdegerijanaca, termin “subjekt” od početka prevashodno ima pravno, političko i ekonomsko značenje. U rimskoj se pravnoj nauci subjectus odnosio na pokornog i poslušnog čoveka, dakle ljudi su bili samostalni ili su bili subjekti. Čak i kada je Bossuet u 17. veku upotrebljavao taj izraz (“svi ljudi surođeni kao subjekti”), on je time upućivao na poslušnost, na pokornost. Suptilna genealogija izrađena od strane Étienna Balibara pokazuje da je francuska “Deklaracija prava čoveka i građanina” radikalno promenila dotadašnju semantiku reči: od tog trenutka građanin nije ništa drugo do kraj podređivanja, potčinjavanja, “subjektovanja” (upor: asujetti, being subjected to) te od tog trenutka subjektivnost znači slobodu, autonomiju itd. Međutim, kakve su posledice tog političko-pravnog preokreta iz ekonomske perspektive? Kakva je pozicija novog subjekta u odnosu na ekonomski poredak? Da li se može govoriti o kapitalističkim načinima subjektivizacije?

There are no comments yet on this publication. Be the first to share your thoughts.